Ooooojha!
Pa srećna vam nova godinica, nadam se da ste se divno proveli za ove novogodišnje praznike i da sad željno isčekujete Božić (i ovaj bložić hehe)!
Ja sam svoju glamuroznu novogodišnju noć provela uz dečka (u narodu poznato kao: "my bae!"), giros sa lukom, na trgu u Podgorici, uz nekog poznatog crnogorskog narodnog pevača (meni očigledno ne toliko poznatog), čekajući Kneza, da bismo čuli onu jednu jedinu pesmu: "da l' si ikada, mene voljela, kao tebe ja, da l' si ikada, mene voljela, kao tebe ja.... (repeat to infinity)".
Završilo se tako što smo pevali karaoke u sobi do ponoći, a Kneza nikada videli nismo.
A najbolja stvar je to što mi nikad lepše nije počela nova godinica. <3
Budući da u sobi nije bilo klasično grejanje, već samo klima, i da je vazduh bio najsuvlji na svetu u sobi, a najhladniji na svetu van sobe, nas dvoje smo se non stop češali koliko nam je koža bila suva.
Povremeno mi se javi ekcem na rukama,tako da mi češanje i nije toliko strano, ali sam rešila to da potamanim ovde godine, i setila sam se da imam broj telefona moje drugarice Derme (Derma Kožić ekskluzivno za moj bložić!) i pitala je da li bi htela da mi da intervju za moj blog, kako bih prvenstveno sebi olakšala ove momente suvoće i svega, a i kako biste vi svakako saznali nešto novo i od pomoći.
*Derma Kožić je koža, nije stvarna ličnost.
Nas dve smo sele u kafić, naručile dva pantenola i lagano proćaskale. Ona je imala svašta da kaže, tako da oprostite ako je malko duži bložić.
Ja: Pa dobro došla kožo, drago mi je što si pristala da te intervjuišem i time otvorim sezonu ovogodišnjih blogova. :)
Koža: Bolje vas našla! Kako da ne! Pa uvek je lepo kad imaš priliku nešto da kažes o sebi, pogotovo što se u žutoj štampi o meni može naći svašta pa mi je draže ja da kažem istinu, da prekinem sve to.
Ja: Upoznaj nas malo sa tobom. Mnogi misle da si ti samo onoliko koliko te mi vidimo?
Koža: Neeee,ne,ne.. Kao što ni vi niste samo vaš izgled, tako nisam ni ja.
Ono što vi vidite je zapravo samo poslednji sloj mene - epidermis (ili pokožica). To su slojevi i slojevi mrtvih ćelija. One čine neku vrstu poslednje barijere vas, i spoljašnjeg sveta. Dakle moje ćelije otpočnu život onako kao bucke,pune i friške, međutim kako stare, one se spljošte i postanu skoro ravne, i takvih nekoliko slojeva čini epidermis. Negde su deblji slojevi (na petama recimo, ili na mestima koja bi se inače vrlo brzo rascepala budući da su non stop pod nekim pritiskom) a negde su skroz tanki slojevi (recimo kapci, tu tanki slojevi obogućavaju pokretljivost kapaka uopšte). U tim slojevima nema nikakvih nerava, ničega.
Ja: Koliko otprilike ima tih slojeva? Uvek sam se tripovala onako kad mi se ljušti koža, da slučajno ne oljuštim poslednji sloj pa da vidim vene ili nešto (ako sam jedina koja se ovo tripuje... izvinjavam se)
Koža: Hhahaa ne brini se, ne ide to baš tako. Neće vene tek tako da ti izleću (dokle god ja obavljam svoj posao xd).
Ummm, pa zavisi kako gde. slojeva epidermisa ima od 10 do 20ak. Na početku epidermisa su življe ćelije, a već poslednjih nekoliko slojeva su sve mrtve ćelije.
Ja: Koji su drugi slojevi posle epidermisa?
Koža: Posle epidermisa je dermis (ili krzno) i potkožno tkivno.
U dermisu se nalazi sve ono što je bitno, znojne i lojne žlezde, nervi, koren dlake i krvni sudovi. Dakle krzno mu dodje najbitniji deo. Povezano je sa mozgom, šalje informacije o dodirima, krvnim sudovima snabdeva nove ćelije, i tu vam se nalaze i receptori za bol. Potkožno tkivo je saćinjeno od zaliha masnih ćelija, koja imaju izolacionu ulogu (štite sve ono što je unutra, prilikom povreda i pada). Ono povezuje kožu za mišiće, tkiva, i sve ostalo i takođe provodi nerve i krvne sudove koji se iz dermisa povećavaju i idu dalje. Takođe ovde se odvija najveća regulacija temperature (zbog toga se ne smrznemo nakon 5 minuta izlaska na hladno, ili se ne pretvorimo u mašinu od +40C kada je napolju toliko stepeni). Eto, to su negde ta neka moja tri osnovna sloja, mogli bismo o tome da pričamo baš tugo, ali verujem da imaš i neka druga pitanja za mene.
Ja: U pravu si, mada iskreno, znači mi ovo svakako da čujem, da nekako bolje razumem negu tebe.
Znači kad mackamo kreme za hidrataciju ili tako nešto, koji sloj tačno negujemo?
Koža: Pa u najvećem broju slučajeva, negujete upravo te mrtve ćelije. Tj na neki način ih hranite da one ne izgledaju potpuno suvo i mrtvo, već sveže. Međutim kvalitetne kreme sa dobrim sastojcima, će uvek proći i malo dalje, stići će do živih ćelija i tu će da prave svoju magiju.
Ja: Hmm, interesatno. Reci mi jel ima nešto što te posebno nervira kada je tvoja nega u pitanju?
Koža: Pa da počnemo od početka. Čišćenje kože. Hoćeš li da se fokusiram na lice u primerima budući da je ovo kao šminkerski blog i to?
Ja: E mogla bi.
Koža: Stvar koja mi mnogo smeta, je kada me očiste samo maramicama za skidanje šminke. To nikako nije dovoljno da skine sve. Često se dešava da ostane šminka svugde po meni, začepi mi pore, i ja em što ne mogu da dišem lepo i snabdem dodatno ćelije kiseonikom, nego što ne mogu da obavljam detoksifikaciju normalno (a četvrtinu detoksikacije tela obavljam upravo ja, preko znoja naješće). Zatim, ja konstantno izlučujem svoja ulja, koja imaju svoju funkciju, ali nekad kad ostane šminka, ta ulja se pomešaju sa šminkom, onda dodju bakterije i tu mi naprave haos. Zato vam i nastanu bubuljice. I uvek sam nekako ja kriva - kao moja koža ovo, moja koža ono, a ustvari su bakterije krive, ja ne umem drugačije da se izborim. I ono što bih vas stvarno zamolila, jeste da ne pokušavate da negujete prljavo lice. Džaba vam najskuplja krema, ja to kroz ostatke šminke nema šanse da upijem.
Ja: A kako bi ti najviše volela da te čistimo?
Koža: Pa recimo, ako ste stavili dosta šminke, prvo skinite najveći deo tim maramicama za skidanje, ili nekim mlekom za šminku. Onda zapravo operite lice, ili nekim gelom ili penom za umivanje, ili prodjite tonikom, ili micelarnom vodom ponovo dok ne bude nestao svaki trag šminke. Povremeno uradite piling lica i ja sam vam zahvalna.
Ja: Znači sve što nađemo za čišćenje, pa redom... Što temeljnije uvek..
Koža: Pa zapravo, i ne baš tako. Ogromna zabluda je da što me više čistite, to ću ja biti bolja. Zapravo me morate pustiti malo da se vratim u normalnu. Ako me previše često čistite, moje ulje i hranjive materije nekako ne mogu da dopru tamo gde ih pošaljem. Poremeti mi se pH vrednost i ja poludim, ili lučim previše ulja ili premalo, sva se pogubim. Kao da mi neki senzor ne radi. Zamislite da vam se pokvari kazaljka za benzin u kolima. Nekada ćete sipati mnogo više benzina, nekada ćete ostati bez benzina, nećete imati pojma gde ste. Najbolja stvar je da me samo pustite da dišem malo bez ičega.
Ja: A krema i to... jel to štetno? Pošto ja skoro svaki put kad te očistim ja stavim nešto posle.
Koža: Ma to je generalno u redu, ako koristiš kremu koja meni u tom trenutku odgovara, i vidiš da mi odgovara. Ali preporučila bih ti da povremeno praktikuješ da me bukvalno ostaviš skroz na miru jedan ceo dan (msm što je češće moguće), da se ja povratim, da mi dojave šta je kome potrebno na kom delu tela, gde da lučim ulja, gde da iskulirm i to.
I nemoj preterivati sa negom ,ono kao svaki sekund da moraš nešto da staviš.
Evo recimo oćeš da ti kažem koliko proizvoda bi zapravo stavila da pratiš apsolutno sve preporuke?
Ja: Koliko?
Koža: Msm, većina žena ne koristi sve ovo i zahvalna sam im na tome, ali kada bi svaka reklama bila istinita, i samo na lice da se fokusiramo tu bi nastao haos: maramice za skidanje šminke, pena za čišćenje, tonik, piling za lice, maska za lice, serum, krema, krema za oko očiju, neki labelo na usta - da ne pominjem slojeve šminke na to - prajmer, puder tečni, puder u kamenu, rumenilo, bronzer, hajlajter, fiksator i sve to tako. Zamisli koliko si ti hemikalija već stavila, i to samo na lice, da ne pričam o ostatku tela.
Ovaj prvi deo nege kože, istina je, prija mi ponekad, kako ne. Ali da je baš svaki dan, ne bih znala više ko sam.
Ja: Auuu.. .a ja nekad.. često, baš sve od ovoga uradim. U pravu si skroz, treba da te pustim da dišeš.
Koža: Pa to ti kažem.
Ja: Pfff, imam još toliko pitanja, nekako ne bih da smorim čitaoce štivom od 25 strana. Da nastavimo drugi put?
Koža: Ma jok, pa pitaj sada dok smo tu, imam još malo vremena, pa ćemo se sastati opet ako bude baš puno pitanja.
Ja: Jel stvarno voda toliko bitna za kožu? Msm, ja nekako uvek zaboravljam da pijem vodu, i kao uvek negde u tim priručnicima za lepotu piše da je dobro piti vodu, ali to je tako generični savet... nemam pojma..
Koža: Bože koje pitanje, naravno da je toliko bitna. Pa ti da piješ onoliko vode koliko bi trebalo (1,5 - 2l - zavisi od osobe), tebi ne bi trebala nikakva krema. Nego ljudi naravno zaboravljaju, ja apsolutno dehidriram i onda me tretiraju kremama za hidrataciju i opet neguju mrtve ćelije, umesto mene da napoje vodom, pa ću ja proizvoditi bolje nove ćelije i automatski postati hidrirana. Čudni ste vi ljudi. Sve biste kao nešto površno. A ja sam velika devojka. Najveći sam organ koji imate (oko dva kvadratna metra zauzimam), znate li koliko je potrebno vode da se snabdem svugde. Jedna čaša nije dovoljna.
Ja: Kako se nekako osećam kao da sam totalno zaboravila sve te osnovne stvari. Zanela sam se šminkom, i onda mi je samo bitno da mi lice bude čisto da mogu da stavim još šminke i da to što lepše izgleda, a zaboravila sam se brinem zato što tebi to treba. Mislim, zaboravila sam koje sve uloge imaš još, nisi ti samo platno.
Koža: Pa naravno, pokušavam to da vam kažem sve vreme. Vi se uvek iznervirate kad ja ne izgledam onako kako biste vi hteli, a istina je da mi dajete vrlo malo alata da bih tako izgledala. Kao da očekujete od majstora da vam sazida kuću, a date mu budžet da na knap kupi sve što je potrebno, da ne sme nijedna cigla da se polomi ili nijedna kapljica maltera da se potroši. Naravno da će negde biti pukotina ili da neće izgledati lepo.
Nego vi imate nemoguće zahteve.
Ja: Izvini.
Koža: Ma opušteno. Mislim, moj zadatak je da se trudim dokle god ste vi živi. A pravo da ti kažem često ljudi misle da greše kod same spoljašnje nege, a ja sam ustvari vrlo jednostavna, i stvari koje meni trebaju su bukvalno najosnovnije: dosta vode, dobar san (ja se noću obnavljam, u toku dana se previše toga dešava, a kako sam uvek na udaru, nemam puno vremena da se odmorim, i onda kada vi legnete da spavate, ja proizvodim nove ćelije, zarastam, dišem, uživam, i zato ako ne spavate, ja opet ne stižem to da uradim) i miran život.
Ja: Okej, kapiram vodu i san, ali iskreno mislim da je malo preterano zahtevati uvek miran život. Život nije miran sam po sebi. To mu je u definiciji.
Koža: Ti reče blog ti je o šminci, nećemo sad u filozofiju života da se upuštamo. Ali itekako možeš da se trudiš da ti život bude miran. Jer nije život ono što je burno nego tvoja percepcija toga što se dešava. Recimo pocepa ti se omiljena haljina - možeš da dramiš, očajavaš i stvaraš sebi (i posledično meni) stres, a možeš da kažeš - jebi ga, šta da mu radim, bitno da sam ja živa i zdrava i zahvalna sam na svemu ostalom što imam, ko zna zašto je to dobro. Kapiraš?
I uvek pričaj ono što te muči, pričaj nekome, izbaci to što osećaš iz sebe, jer onda mozak to pošalje meni da izbacim za tebe, i ja onda pravim ekceme, osipe, akne, bubuljice i budem negativac. Reši to na vreme da ne moram ja za tebe :P
Ja: Hhahahaha, realno.. U pravu si skroz, slažem se. Mislim da ovde možemo da stanemo. Da ne bude previše dugačko. Hvala ti svakako što si podelila sve ovo sa mnom. Mislim da nisam toliko toga novog naučila koliko sam se samo nekako podsetila nekih stvari koje sam zaboravila da radim. Baš želim da ove godine rešim sve te moje kožne probleme, zato reko da te pitam da mi budeš gost ovog prvog bloga - možda je još neko rešio to isto. Hvala ti.
Koža: Nema na čemu, naravno. I drugi put, ti slobodno zovi ako imaš neko pitanje i moj savet za kraj je: ne preteruj ni sa čim, pusti prirodni tok stvari da razreši sve. Hvala tebi što si me zvala, i pozdravljam sve te divne ljude koji hoće da se pozabave mnome ove godine.
<3
*ja nisam dermatolog (mada volela bih da budem) i sve što je ovde napisano je rezultat mojih istraživanja o koži, mojih dosadašnjih iskustava sa negom iste i zdravog razuma :P
*možda bude drugi deo jer sam htela svašta nešto da uključim još ali neću da bude predugačko
*napišite mi ako hoćete uopšte drugi deo
Nadam se da ste naučili nešto novo, ili da ste se kao ja prisetili nekih stvari koje ste zaboravili da radite.
U ovoj godini (a i svakoj narednoj) vam želim da se osećate prelepo u svojoj koži! :*
Pa srećna vam nova godinica, nadam se da ste se divno proveli za ove novogodišnje praznike i da sad željno isčekujete Božić (i ovaj bložić hehe)!
Ja sam svoju glamuroznu novogodišnju noć provela uz dečka (u narodu poznato kao: "my bae!"), giros sa lukom, na trgu u Podgorici, uz nekog poznatog crnogorskog narodnog pevača (meni očigledno ne toliko poznatog), čekajući Kneza, da bismo čuli onu jednu jedinu pesmu: "da l' si ikada, mene voljela, kao tebe ja, da l' si ikada, mene voljela, kao tebe ja.... (repeat to infinity)".
Završilo se tako što smo pevali karaoke u sobi do ponoći, a Kneza nikada videli nismo.
A najbolja stvar je to što mi nikad lepše nije počela nova godinica. <3
Budući da u sobi nije bilo klasično grejanje, već samo klima, i da je vazduh bio najsuvlji na svetu u sobi, a najhladniji na svetu van sobe, nas dvoje smo se non stop češali koliko nam je koža bila suva.
Povremeno mi se javi ekcem na rukama,tako da mi češanje i nije toliko strano, ali sam rešila to da potamanim ovde godine, i setila sam se da imam broj telefona moje drugarice Derme (Derma Kožić ekskluzivno za moj bložić!) i pitala je da li bi htela da mi da intervju za moj blog, kako bih prvenstveno sebi olakšala ove momente suvoće i svega, a i kako biste vi svakako saznali nešto novo i od pomoći.
*Derma Kožić je koža, nije stvarna ličnost.
Nas dve smo sele u kafić, naručile dva pantenola i lagano proćaskale. Ona je imala svašta da kaže, tako da oprostite ako je malko duži bložić.
Ja: Pa dobro došla kožo, drago mi je što si pristala da te intervjuišem i time otvorim sezonu ovogodišnjih blogova. :)
Koža: Bolje vas našla! Kako da ne! Pa uvek je lepo kad imaš priliku nešto da kažes o sebi, pogotovo što se u žutoj štampi o meni može naći svašta pa mi je draže ja da kažem istinu, da prekinem sve to.
Ja: Upoznaj nas malo sa tobom. Mnogi misle da si ti samo onoliko koliko te mi vidimo?
Koža: Neeee,ne,ne.. Kao što ni vi niste samo vaš izgled, tako nisam ni ja.
Ono što vi vidite je zapravo samo poslednji sloj mene - epidermis (ili pokožica). To su slojevi i slojevi mrtvih ćelija. One čine neku vrstu poslednje barijere vas, i spoljašnjeg sveta. Dakle moje ćelije otpočnu život onako kao bucke,pune i friške, međutim kako stare, one se spljošte i postanu skoro ravne, i takvih nekoliko slojeva čini epidermis. Negde su deblji slojevi (na petama recimo, ili na mestima koja bi se inače vrlo brzo rascepala budući da su non stop pod nekim pritiskom) a negde su skroz tanki slojevi (recimo kapci, tu tanki slojevi obogućavaju pokretljivost kapaka uopšte). U tim slojevima nema nikakvih nerava, ničega.
Ja: Koliko otprilike ima tih slojeva? Uvek sam se tripovala onako kad mi se ljušti koža, da slučajno ne oljuštim poslednji sloj pa da vidim vene ili nešto (ako sam jedina koja se ovo tripuje... izvinjavam se)
Koža: Hhahaa ne brini se, ne ide to baš tako. Neće vene tek tako da ti izleću (dokle god ja obavljam svoj posao xd).
Ummm, pa zavisi kako gde. slojeva epidermisa ima od 10 do 20ak. Na početku epidermisa su življe ćelije, a već poslednjih nekoliko slojeva su sve mrtve ćelije.
Ja: Koji su drugi slojevi posle epidermisa?
Koža: Posle epidermisa je dermis (ili krzno) i potkožno tkivno.
U dermisu se nalazi sve ono što je bitno, znojne i lojne žlezde, nervi, koren dlake i krvni sudovi. Dakle krzno mu dodje najbitniji deo. Povezano je sa mozgom, šalje informacije o dodirima, krvnim sudovima snabdeva nove ćelije, i tu vam se nalaze i receptori za bol. Potkožno tkivo je saćinjeno od zaliha masnih ćelija, koja imaju izolacionu ulogu (štite sve ono što je unutra, prilikom povreda i pada). Ono povezuje kožu za mišiće, tkiva, i sve ostalo i takođe provodi nerve i krvne sudove koji se iz dermisa povećavaju i idu dalje. Takođe ovde se odvija najveća regulacija temperature (zbog toga se ne smrznemo nakon 5 minuta izlaska na hladno, ili se ne pretvorimo u mašinu od +40C kada je napolju toliko stepeni). Eto, to su negde ta neka moja tri osnovna sloja, mogli bismo o tome da pričamo baš tugo, ali verujem da imaš i neka druga pitanja za mene.
Ja: U pravu si, mada iskreno, znači mi ovo svakako da čujem, da nekako bolje razumem negu tebe.
Znači kad mackamo kreme za hidrataciju ili tako nešto, koji sloj tačno negujemo?
Koža: Pa u najvećem broju slučajeva, negujete upravo te mrtve ćelije. Tj na neki način ih hranite da one ne izgledaju potpuno suvo i mrtvo, već sveže. Međutim kvalitetne kreme sa dobrim sastojcima, će uvek proći i malo dalje, stići će do živih ćelija i tu će da prave svoju magiju.
Ja: Hmm, interesatno. Reci mi jel ima nešto što te posebno nervira kada je tvoja nega u pitanju?
Koža: Pa da počnemo od početka. Čišćenje kože. Hoćeš li da se fokusiram na lice u primerima budući da je ovo kao šminkerski blog i to?
Ja: E mogla bi.
Koža: Stvar koja mi mnogo smeta, je kada me očiste samo maramicama za skidanje šminke. To nikako nije dovoljno da skine sve. Često se dešava da ostane šminka svugde po meni, začepi mi pore, i ja em što ne mogu da dišem lepo i snabdem dodatno ćelije kiseonikom, nego što ne mogu da obavljam detoksifikaciju normalno (a četvrtinu detoksikacije tela obavljam upravo ja, preko znoja naješće). Zatim, ja konstantno izlučujem svoja ulja, koja imaju svoju funkciju, ali nekad kad ostane šminka, ta ulja se pomešaju sa šminkom, onda dodju bakterije i tu mi naprave haos. Zato vam i nastanu bubuljice. I uvek sam nekako ja kriva - kao moja koža ovo, moja koža ono, a ustvari su bakterije krive, ja ne umem drugačije da se izborim. I ono što bih vas stvarno zamolila, jeste da ne pokušavate da negujete prljavo lice. Džaba vam najskuplja krema, ja to kroz ostatke šminke nema šanse da upijem.
Ja: A kako bi ti najviše volela da te čistimo?
Koža: Pa recimo, ako ste stavili dosta šminke, prvo skinite najveći deo tim maramicama za skidanje, ili nekim mlekom za šminku. Onda zapravo operite lice, ili nekim gelom ili penom za umivanje, ili prodjite tonikom, ili micelarnom vodom ponovo dok ne bude nestao svaki trag šminke. Povremeno uradite piling lica i ja sam vam zahvalna.
Ja: Znači sve što nađemo za čišćenje, pa redom... Što temeljnije uvek..
Koža: Pa zapravo, i ne baš tako. Ogromna zabluda je da što me više čistite, to ću ja biti bolja. Zapravo me morate pustiti malo da se vratim u normalnu. Ako me previše često čistite, moje ulje i hranjive materije nekako ne mogu da dopru tamo gde ih pošaljem. Poremeti mi se pH vrednost i ja poludim, ili lučim previše ulja ili premalo, sva se pogubim. Kao da mi neki senzor ne radi. Zamislite da vam se pokvari kazaljka za benzin u kolima. Nekada ćete sipati mnogo više benzina, nekada ćete ostati bez benzina, nećete imati pojma gde ste. Najbolja stvar je da me samo pustite da dišem malo bez ičega.
Ja: A krema i to... jel to štetno? Pošto ja skoro svaki put kad te očistim ja stavim nešto posle.
Koža: Ma to je generalno u redu, ako koristiš kremu koja meni u tom trenutku odgovara, i vidiš da mi odgovara. Ali preporučila bih ti da povremeno praktikuješ da me bukvalno ostaviš skroz na miru jedan ceo dan (msm što je češće moguće), da se ja povratim, da mi dojave šta je kome potrebno na kom delu tela, gde da lučim ulja, gde da iskulirm i to.
I nemoj preterivati sa negom ,ono kao svaki sekund da moraš nešto da staviš.
Evo recimo oćeš da ti kažem koliko proizvoda bi zapravo stavila da pratiš apsolutno sve preporuke?
Ja: Koliko?
Koža: Msm, većina žena ne koristi sve ovo i zahvalna sam im na tome, ali kada bi svaka reklama bila istinita, i samo na lice da se fokusiramo tu bi nastao haos: maramice za skidanje šminke, pena za čišćenje, tonik, piling za lice, maska za lice, serum, krema, krema za oko očiju, neki labelo na usta - da ne pominjem slojeve šminke na to - prajmer, puder tečni, puder u kamenu, rumenilo, bronzer, hajlajter, fiksator i sve to tako. Zamisli koliko si ti hemikalija već stavila, i to samo na lice, da ne pričam o ostatku tela.
Ovaj prvi deo nege kože, istina je, prija mi ponekad, kako ne. Ali da je baš svaki dan, ne bih znala više ko sam.
Ja: Auuu.. .a ja nekad.. često, baš sve od ovoga uradim. U pravu si skroz, treba da te pustim da dišeš.
Koža: Pa to ti kažem.
Ja: Pfff, imam još toliko pitanja, nekako ne bih da smorim čitaoce štivom od 25 strana. Da nastavimo drugi put?
Koža: Ma jok, pa pitaj sada dok smo tu, imam još malo vremena, pa ćemo se sastati opet ako bude baš puno pitanja.
Ja: Jel stvarno voda toliko bitna za kožu? Msm, ja nekako uvek zaboravljam da pijem vodu, i kao uvek negde u tim priručnicima za lepotu piše da je dobro piti vodu, ali to je tako generični savet... nemam pojma..
Koža: Bože koje pitanje, naravno da je toliko bitna. Pa ti da piješ onoliko vode koliko bi trebalo (1,5 - 2l - zavisi od osobe), tebi ne bi trebala nikakva krema. Nego ljudi naravno zaboravljaju, ja apsolutno dehidriram i onda me tretiraju kremama za hidrataciju i opet neguju mrtve ćelije, umesto mene da napoje vodom, pa ću ja proizvoditi bolje nove ćelije i automatski postati hidrirana. Čudni ste vi ljudi. Sve biste kao nešto površno. A ja sam velika devojka. Najveći sam organ koji imate (oko dva kvadratna metra zauzimam), znate li koliko je potrebno vode da se snabdem svugde. Jedna čaša nije dovoljna.
Koža: Pa naravno, pokušavam to da vam kažem sve vreme. Vi se uvek iznervirate kad ja ne izgledam onako kako biste vi hteli, a istina je da mi dajete vrlo malo alata da bih tako izgledala. Kao da očekujete od majstora da vam sazida kuću, a date mu budžet da na knap kupi sve što je potrebno, da ne sme nijedna cigla da se polomi ili nijedna kapljica maltera da se potroši. Naravno da će negde biti pukotina ili da neće izgledati lepo.
Nego vi imate nemoguće zahteve.
Ja: Izvini.
Koža: Ma opušteno. Mislim, moj zadatak je da se trudim dokle god ste vi živi. A pravo da ti kažem često ljudi misle da greše kod same spoljašnje nege, a ja sam ustvari vrlo jednostavna, i stvari koje meni trebaju su bukvalno najosnovnije: dosta vode, dobar san (ja se noću obnavljam, u toku dana se previše toga dešava, a kako sam uvek na udaru, nemam puno vremena da se odmorim, i onda kada vi legnete da spavate, ja proizvodim nove ćelije, zarastam, dišem, uživam, i zato ako ne spavate, ja opet ne stižem to da uradim) i miran život.
Ja: Okej, kapiram vodu i san, ali iskreno mislim da je malo preterano zahtevati uvek miran život. Život nije miran sam po sebi. To mu je u definiciji.
Koža: Ti reče blog ti je o šminci, nećemo sad u filozofiju života da se upuštamo. Ali itekako možeš da se trudiš da ti život bude miran. Jer nije život ono što je burno nego tvoja percepcija toga što se dešava. Recimo pocepa ti se omiljena haljina - možeš da dramiš, očajavaš i stvaraš sebi (i posledično meni) stres, a možeš da kažeš - jebi ga, šta da mu radim, bitno da sam ja živa i zdrava i zahvalna sam na svemu ostalom što imam, ko zna zašto je to dobro. Kapiraš?
I uvek pričaj ono što te muči, pričaj nekome, izbaci to što osećaš iz sebe, jer onda mozak to pošalje meni da izbacim za tebe, i ja onda pravim ekceme, osipe, akne, bubuljice i budem negativac. Reši to na vreme da ne moram ja za tebe :P
Ja: Hhahahaha, realno.. U pravu si skroz, slažem se. Mislim da ovde možemo da stanemo. Da ne bude previše dugačko. Hvala ti svakako što si podelila sve ovo sa mnom. Mislim da nisam toliko toga novog naučila koliko sam se samo nekako podsetila nekih stvari koje sam zaboravila da radim. Baš želim da ove godine rešim sve te moje kožne probleme, zato reko da te pitam da mi budeš gost ovog prvog bloga - možda je još neko rešio to isto. Hvala ti.
Koža: Nema na čemu, naravno. I drugi put, ti slobodno zovi ako imaš neko pitanje i moj savet za kraj je: ne preteruj ni sa čim, pusti prirodni tok stvari da razreši sve. Hvala tebi što si me zvala, i pozdravljam sve te divne ljude koji hoće da se pozabave mnome ove godine.
<3
*ja nisam dermatolog (mada volela bih da budem) i sve što je ovde napisano je rezultat mojih istraživanja o koži, mojih dosadašnjih iskustava sa negom iste i zdravog razuma :P
*možda bude drugi deo jer sam htela svašta nešto da uključim još ali neću da bude predugačko
*napišite mi ako hoćete uopšte drugi deo
Nadam se da ste naučili nešto novo, ili da ste se kao ja prisetili nekih stvari koje ste zaboravili da radite.
U ovoj godini (a i svakoj narednoj) vam želim da se osećate prelepo u svojoj koži! :*
HOCEMO JOS! HOCEMO JOS! HOCEMO JOS!
ReplyDeleteOleg